Пређи на садржај

Џорџ VI

С Википедије, слободне енциклопедије
Џорџ VI
Џорџ VI
Лични подаци
Пуно имеАлберт Фредерик Артур Џорџ
Датум рођења(1895-12-14)14. децембар 1895.
Место рођењаНорфок, Уједињено Краљевство
Датум смрти6. фебруар 1952.(1952-02-06) (56 год.)
Место смртиНорфок, Уједињено Краљевство
Гроб15. фебруар 1952.
Породица
СупружникЕлизабет Боуз-Лајон
ПотомствоЕлизабета II
Принцеза Маргарета
РодитељиЏорџ V
Марија од Тека
Династија Виндзори
Краљ Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске и Британских доминиона
Период11. децембар 19366. фебруар 1952.
ПретходникЕдвард VIII
НаследникЕлизабета II
Цар Индије
Период11. децембар 193615. август 1947.
ПретходникЕдвард VIII
Наследникпозиција укинута

Џорџ VI, у старијим изворима Ђорђе VI,[1] (енгл. George VI; Норфок, 14. децембар 1895Норфок, 6. фебруар 1952) је био краљ Уједињеног Краљевства и земаља Комонвелта, и цар Индије од братове абдикације до своје смрти. Током његове владавине је Индија стекла независност, а британски краљеви изгубили титулу „цар Индије“. Наследила га кћерка, краљица Елизабета II. Пре ступања на престо је био познат као принц Алберт.

Детињство и образовање

[уреди | уреди извор]

Рођен је за време владавине своје прабабе, краљице Викторије, као други син принца Џорџа и принцезе Марије, тада војводе и војвоткиње од Јорка. Његов отац је био други син Едварда и Александре, тада принца и принцезе од Велса. Датум његовог рођења поклапао се са датумом смрти његовог прадеде, принца Алберта. Краљица Викторија је зато затражила да њен новорођени праунук буде назван Алберт. У тренутку рођења принц Алберт је био четврти у наследном низу, иза свог деде, оца и старијег брата.

Четири краља: краљ Едвард VII (десно), његов син Џорџ (далеко лево), и унуци Едвард (позади), и Алберт, а касније Џорџ VI (испред), око 1908.

Године 1910, девет година након смрти краљице Викторије, умро је краљ Едвард VII, Џорџов деда, па је Џорџов отац постао краљ Џорџ V, а најстарији му брат постао је принц од Велса.

Био је болешљиво и плашљиво дете. Џорџови родитељи били су искључени из синовог образовања, које је било поверавано разним гувернантама. Као што је било уобичајено међу мушким члановима британске краљевске породице, принц Алберт је завршио војну школу.

Године 1914. почео је да служи војску у Првом светском рату, али је године 1916. повучен због пептичног улкуса. По завршетку рата студирао је историју и економију. Тада почиње да преузима одговорности које је носио као члан краљевске породице. Мењао је оца на турнејама и посетама фабрикама и рудницима, па је зато постао познат као „индустријски принц“. Није, међутим, био добар у држању говора, што га је, заједно са проблемима са муцањем и стидљивим карактером, бацало у сену старијег брата.

Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета

Џорџ је себи, у времену када се од принчева још увек очекивало да ожене принцезе, дао поприличну слободу при избору младе. Године 1920. упознао је Елизабет Боуз-Лајон, кћерку 14. грофа од Стратмора, која је, упркос свом пореклу од Роберта I Шкотског и Хенрија VII, према британском закону сматрана обичном грађанком. Елизабет је одбила две принчеве просидбе, да би на крају пристала и удала се за њега 26. априла 1923. године у Вестминстерској опатији. Брак принца и принцезе сматран је кораком према модернизацији монархије и гледан је са одобравањем народа. Након венчања, војвода и војвоткиња од Јорка добили су властиту резиденцију у Лондону, где су живели релативно затворено. Из њиховог брака рођене су две кћерке: Елизабета II и принцеза Маргарета.

Уз помоћ супруге решио је проблем муцања и ослободио се страха од држања говора пред масама. Свој први говор након успешних терапија одржао је у Канбери, у Аустралији.

Дана 20. јануара 1936. године умро је Џорџов отац и круна је аутоматски отишла у руке његовог брата, а принц Алберт му је био пресумирани наследник. Нови краљ, Едвард VIII, није добио подршку својих саветника када им је дао до знања да намерава да ожени своју дотадашњу љубавницу, два пута разведену Американку Волис Симпсон. Када му је речено да британски народ неће прихватити Американку са два жива бивша мужа за своју краљицу, Едвард VIII је одлучио да абдицира. Принц Алберт није желио да прихвати круну, али је, без обзира на своје жеље, постао краљ 11. децембра 1936. године када је његов брат потписао документе о својој абдикацији.

Владавина

[уреди | уреди извор]

По доласку на трон, дотадашњи принц Алберт, узео је име Џорџ VI, у жељи да означи континуитет владавине свога оца и да врати поверење у монархију. Прва одлука новог краља била је да свом брату и његовој жени да титулу војводе и војвоткиње од Виндзора, али је одбио да омогући својој новој снахи ословљавање „Краљевска Височанство“.

Крунидба новог краљевског пара одржана је 12. маја 1937. године, на датум који је првобитно био одређен за неодржану крунидбу његовог брата. Одмах након крунидбе краљ се са породицом преселио у Бакингемску палату, званичну резиденцију британског монарха. Почетак Џорџове владавине обележен је осећајем доласка новог рата у Европи, па је главни краљев циљ био подржавање антинацистичке политике премијера Невила Чемберлена и његових ставова према Адолфу Хитлеру.

Краљевска породица, на инсистирање краља Џорџа и краљице Елизабете, остала је у Лондону током целог Другог светског рата. Предлагана је евакуација у Канаду, али краљ и краљица су одбили и одлучили да остану и пружају сталну моралну подршку британском народу.

Џорџ VI је током своје владавине доживео убрзани распад Британске империје. Бивши доминиони постали су суверена краљевства која су сачинила крунске земље Комонвелта. Из Комонвелта су током Џорџове владавине изашли Јордан (1946. године), Бурма и Палестина (1948. године), Ирска (1949. године) и Индија (1950. године). Џорџ се по изласку Ирске и Индије из Комонвелта одрекао титула краља Ирске (титуле коју је увео Хенри VIII Енглески) и цара Индије (коју је увела његова прабаба Викторија), па остао последњи носилац тих титула.

Србија му је доделила Краљевски орден Карађорђеве звезде и Краљевски орден Белог орла.[2]

Краљево здравље почело је да се погоршава. Страствени пушач, оболео је од рака плућа и артериосклерозе. Умро је 6. фебруара 1952. године, а наследила га је најстарија кћерка, Елизабета II.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Ернест I од Сакс-Кобург и Салфелда
 
 
 
 
 
 
 
8. Алберт од Сакс-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Лујза од Сакс-Кобург и Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
4. Едвард VII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Едвард, војвода од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 
 
9. Викторија Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Викторија, војвоткиња од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 
 
2. Џорџ V
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Фридрих Вилхелм од Шлезвиг-Холштајн-Зондербург-Гликсбурга
 
 
 
 
 
 
 
10. Кристијан IX Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Лујза Каролина од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
5. Александра од Данске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Вилхелм од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
11. Лујза од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Лујза Шарлота од Данске
 
 
 
 
 
 
 
1. Џорџ VI
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Лудвиг од Виртемберга
 
 
 
 
 
 
 
12. Александар од Виртемберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Хенријета од Насау-Вајлбурга
 
 
 
 
 
 
 
6. Френсис од Тека
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. László Rhédey von Kis-Rhéde
 
 
 
 
 
 
 
13. Claudine Rhédey von Kis-Rhéde
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Ágnes Inczédy von Nagy-Várad
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија од Тека
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Џорџ III
 
 
 
 
 
 
 
14. Адолф, војвода од Кембриџа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Шарлота од Мекленбург-Штрелица
 
 
 
 
 
 
 
7. Марија Аделајда од Кембриџа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Фридрих од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
15. Аугуста од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Caroline of Nassau-Usingen
 
 
 
 
 
 

Породица

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Елизабет Боуз-Лајон
4. август 1900. 30. март 2002.
име слика датум рођења датум смрти супружник
Елизабета II
21. април 1926. 8. септембар 2022. Принц Филип, војвода од Единбурга
Принцеза Маргарета, грофица од Сноудона
21. август 1930. 9. фебруар 2002. Ентони Армстронг-Џоунс, брак разведен;

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Смрт енглеског Краља Ђорђа V”. Време. 13. 12. 1936. стр. 1. Архивирано из оригинала 8. 9. 2022. г. Приступљено 8. 9. 2022. 
  2. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 364. 

Литература

[уреди | уреди извор]


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


краљ Уједињеног Краљевства
1936—1952